latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

12.05.2020.

Чист рачун и јасна разлика

„Наводи да се Република Србија емитовањем еврообвезница на међународном финансијском тржишту задужила по вишој цени него што би то био случај приликом задуживања код међународних финансијских институција нетачни су и засновани на непотпуним и нестручно протумаченим подацима”, истакла је данас гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.

„Средства Међународног монетарног фонда понуђена кроз RFI (Rapid Financing Instrument) подразумевају да држава која их користи има проблема у финансирању платног биланса. Србија не спада међу такве државе. Такође, повлачење ових средстава није тако повољно, осим за релативно мање износе и у краћем року него што је Србија успела да прибави емисијом еврообвезница. Узимање тих средстава подразумевало би за Србију de facto улазак у нови трогодишњи стендбај аранжман са овом финансијском институцијом, односно било би једнако том аранжману, иако Србија нема потребе за том врстом финансијског аранжмана у којем повлачи средства. То би свакако послало негативан сигнал и могло да доведе до повећања премије ризика земље у будућности, односно трошкова задуживања, јер би потенцијални инвеститори могли погрешно да разумеју да Србија има одређених макроекономских проблема у дужем периоду, што, такође, није истина.

Кредити Meђународног монетарног фонда имају повољније услове за релативно мање износе и на кратак рок, јер на тај начин та међународна финансијска институција обесхрабрује дугорочно задуживање земаља у већим износима. Због тога није могуће просто упоређивање услова под којима су се поједине земље задужиле код Meђународног монетарног фонда са условима под којима је Република Србија емитовала еврообвезницу. Међутим, уколико бисмо износ који је Србија обезбедила на међународном тржишту (две милијарде евра), и то на период од седам година по купонској стопи од 3,125% (стопа приноса 3,375%), поредили са условима из RFI – стопе у овом аранжману износиле би између 3% и 4%, уз све друге додатне захтеве и ограничења које би аранжман с Међународним монетарним фондом подразумевао. И то на краћи рок (до пет година). Средства прикупљена еврообвезницом могу се користити за враћање дуга из претходног периода и финансирање помоћи домаћој привреди, док је превасходна намена средстава од Meђународног монетарног фонда за финансирање платнобилансних неравнотежа, односно превазилажење проблема с ликвидношћу, које Србија нема.

Истовремено, треба имати у виду да нема основа поредити услове под којима су емитоване еврообвезнице током претходне године са условима у време светске економске кризе, која је условила пораст каматних стопа за све земље које се задужују.

Глобална премија ризика значајно је порасла, а Република Србија је и у таквим условима успела да током аукције смањи трошак задуживања за 50 базних поена, при чему је тражња међународних инвеститора била изузетно велика. Свакако ће Србија, када се буду стекли услови на међународном тржишту, размишљати да средства прикупљена путем еврообвезница замени под још повољнијим условима, како је то учинила и прошле године.

Посебно је важно да је ова стопа далеко нижа од стопа по којима се Србија задуживала пре 2012. године, и то у доларима, када су неодговорни носиоци економских политика прихватали и додатни девизни ризик, који нас је све много коштао. Коштало нас је и то што су Народна банка Србије и Влада Републике Србије од 2012. отплаћивале наслеђене обавезе по ранијим аранжманима с Међународним монетарним фондом (укупни плаћени трошкови тих аранжмана премашили су 90 милиона евра), док смо од 2012. с Међународним монетарним фондом склапали саветодавне аранжмане без коришћења финансијских средстава.

Имајући све то у виду, још једном истичемо да је емитујући седмогодишњу еврообвезницу у износу од две милијарде евра Србија добила још једну потврду да најугледнији међународни инвеститори, у амбијенту светске економске кризе изазване пандемијом вируса корона, имају пуно поверење у будућност економије Србије и наставак одговорне економске политике, као и да би прикупљање тих средстава другим путем, па тако и узимањем кредита од Међународног монетарног фонда, имало много вишу цену”, нагласила је гувернер Јоргованка Табаковић.

Кабинет гувернера